Međunarodni plivački maraton Jarak-Šabac

0
753

ISTORIJAT

Međunarodni plivački maraton Jarak-Šabac u svetu je poznat pod nazivom “Trka mira“. U kalendaru SVETSKE PLIVAČKE ASOCIJACIJE (FINA) nalazi se od 1984. godine i među 24 najpoznatija plivačka maratona u svetu zauzima 8. mesto. Prilikom svrstavanja na ovo visoko mesto međunarodna komisija uzimala je u obzir: broj i kvalitet takmičara, prijem, smeštaj i ishranu plivača, organizaciju takmičenja u najširem smislu – od dočeka takmičara do obezbeđenja staze, medicinske kontrole i sudske objektivnosti, broj publike, nagrade i opšti utisak plivača maratonaca o gostoprimstvu domaćina.
Međunarodni plivački maraton Jarak-Šabac rekom Savom je dužine 18 km i 880 metara, koliko iznosi vodena deonica između sremskog sela Jarak i Šapca, kod plaže „Stari grad“. Maraton se održava u znak sećanja na „Krvavi marš“ 4500 Šapčana koji su u septembru 1941. godine, pod pretnjom smrtne kazne pretrčali 22 kilometra do nemačkog logora u Jarku. Svako ko je na ovom putu posrnuo bio je ubijen. Mnogi iz „trčeće kolone smrti“ preživeli su zahvaljujući meštanima sela Jarka koji su im, rizikujući svoje živote, davali vodu i hleb. Kao znak zahvalnosti Šapčani su na ulazu u ovo selo podigli spomen česmu na kojoj je zapisano:“Za ljubav, za bratstvo, za vodu“.
SVE GODINE MARATONA

Sve je počelo gotovo slučajno. Godine 1970.grupa šabačkih mladića nadmetala se u plivanju na savskim obalama. Ovo nadmetanje primetili su studenti iz Zavičajnog kluba studenata Šapca. Već naredne, 1971. godine organizovali su takmičenje. Učestvovao je i jedan stranac, Holanđanin Ate Sikes Frans. Simbolično učešće jednog stranca u povoju maratona, dalo je pečat da savski maraton postane međunarodni. Godine su prolazile, a maraton rastao i dobijao na značaju. Sava je svakog avgusta ključala pod zamasima plivača iz Jugoslavije i celog sveta. Staza na kojoj se pliva maraton rekom Savom od sremskog sela Jarak do Šapca duga je 18,8 km. Ovu dužinu staze koju maratonci plivaju od 1982. godine koja je prelomna za razvoj maratona. Maraton izlazi iz lokalnih okvira i već sledeće 1983. godine dobija međunarodni značaj. Tako se maraton može posmatrati kroz dva perioda, dve etape svog razvoja. Razdoblje od 1970. pa do 1981. godine kada je imao lokalni značaj, kada su učestvovali šabački zaljubljenici Save, a od 1976.godine i školovani plivači iz Plivačkog kluba „Zorka“ (Godine 1976. otvoren je novoizgrađeni bazen u sportskom centru „Zorka“, a odmah potom osnovan je Plivački klub). Prvi maraton 1970. godine nije imao svoju organizaciju. Ni štampa tada nije pisala o tom sportskom događaju. Sava je bila jedini svedok tog prvog takmičenja. Šest mladića kupali su se na julskoj vrućini i razmišljali kako da zabavu pretvore u sportsko viteštvo. Bilo je to takmičenje bez sudija i zvanične organizacije. Odredili su start od Klenačke ade i zaplivali preko Save, prema plaži Starog grada. Naredne dve godine, Zavičajni klub studenata organizuje „Dane na vodi“, a jedna od najatraktivnijih disciplina je plivački maraton. Staza je produžena. Start je od železničkog mosta sa klenačke strane, pa do plaže Starog grada. Dužina staze je 2,5 km. Sledeće 3 godine, osim Zavičajnog kluba, u organizaciju se upušta i SOFK-a Šabac. Staza je opet produžena. Sada je od Kočinog kanala, tako da je dužina 4,5 km. I broj učesnika se povećavao iz godine u godinu. Godine 1976. na predlog plivača organizuju se 2 trke. Prva kao i prethodne godine, od Kočinog kanala, i druga dužine 8 km od Drenovačke ade. Šabački plivači, već iskusni maratonci, žele da svoju plivačku izdržljivost i hrabrost oprobaju na još većim daljinama. Godine 1977. pliva se od arheološkog nalazišta „Gomolave“ dužine 16 km. Na toj stazi se plivalo naredne 4 godine. Zavičajni klub studenata je bio nosilac organizacije sve do 1978. godine. Prvi put u ulozi organizatora 1979. godine, pojavljuje se Dom omladine „Vera Blagojević“. Od tada maraton dobija liniju uspona. Iz godine u godinu, sve je bolja organizacija i sve veće interesovanje za maraton. Godine 1982. plivački maraton više nije samo maraton šabačkih plivača. Prijavljuju se plivači iz drugih krajeva Jugoslavije. Dolazi drugi period razvoja. Maraton postaje međunarodni. Od 1983. pa do 1990. poprima sve veći značaj, ne samo kao sportska, već i kao memorijalna trka pod nazivom „Trka mira“. Godine 1982. tradicionalni maraton Jarak-Šabac prerasta u manifestaciju prijateljstva, ne samo zbog velikog učešća zemalja, već dobija nove potvrde meštana Šapca i Jarka. Organizatori su odlučili da staza bude produžena od sremskog sela Jarak do plaže Stari grad u Šapcu, dužine 18,8km. Od tada je i naziv „Trka mira“ (memorijalni maraton) u znak sećanja na „Krvavi marš’’. Godine 1987. organizaciju maratona preuzima Opštinski turistički savez. Stižu godine sankcija i novog rata. Maraton se i dalje pliva. Cilj organizatora je da se održi tradicija. Te 4 godine, od 1991. do 1994. plivalo se od Kočinog kanala i Drenovačke ade, kao kada se počinjalo. Uglavnom plivaju šabački plivači i poneki gost sa strane. Rat je završen. Ulazimo u 1995. godinu. Organizator Turistička organizacija grada Šapca, želi da vrati staru slavu maratonu. Naredne četiri godine, dovodi poznata imena maratonskog plivanja iz Slovenije, Makedonije, Italije i Mađarske. Maraton ulazi u FINA SVETSKI KUP, od 2004. godine, sa fondom nagrada od 12 000 dolara i dužinom staze od 19km, i na njemu učestvuju najjači plivači-maratonci sveta. Takođe u sklopu maratona , organizuju se i sportsko-kulturne prateće manifestacije i razna druga takmičenja. Od 2007. godine Šabački maraton ulazi u kalendar GRAND PRIX trka. Maraton i Šabac su postali prepoznatljivi ne samo u Srbiji nego i van nje. SVET U ŠAPCU-ŠABAC U SVETU.

Očekuje se da će Turistička organizacija Šapca kao i pokrovitelji maratona, Skupštine gradova Sremska Mitrovica i Šabac, s ljubavlju čuvati i negovati ovu divnu manifestaciju i tradiciju prepoznatljivu u svetu.
Dosadašnji pobednici
1970. Milorad Rajšić Jugoslavija
1971. Ate Sikes Franc Holandija
Milorad Rajšić Jugoslavija
1972. Milorad Rajšić Jugoslavija
1973. Milorad Rajšić Jugoslavija
1974. Milorad Rajšić Jugoslavija
1975. Milorad Rajšić Jugoslavija
1976. Milorad Rajšić Jugoslavija
1977. Milorad Rajšić Jugoslavija
1978. Vojislav Mijić Jugoslavija
1979. Milorad Rajšić Jugoslavija
1980. Milorad Rajšić Jugoslavija
1981. Marino Šoljan Jugoslavija
1982. Marino Šoljan Jugoslavija
1983. Bojan Jan Jugoslavija
1984. Mohamed Aly Jassen Egipat
1985. Horvat Zolt Mađarska
1986. Dariusz Tasarek Poljska
1987. Mihalj Novković Jugoslavija
1988. Premislav Abramoviscz Poljska
1989. Nace Majcen Jugoslavija
1990. Nace Majcen Jugoslavija
1991. Vojislav Mijić Jugoslavija
1992. Milorad Rajšić Jugoslavija
1993. Vojislav Mijić Jugoslavija
1994. Vojislav Mijić Jugoslavija
1995. Zoltan Pavić Jugoslavija
1996. Tomi Stefanovski Makedonija
1997. Nace Majcen Slovenija
1998. Miodrag Vasić Jugoslavija
1999. Tomi Stefanovski Makedonija
2000. Miodrag Vasić Jugoslavija
2001. Miodrag Vasić Jugoslavija
2002. Nace Majcen Slovenija
2003. Evgenije Bezrucenko Rusija
2004. Gabriel Chaillou Argentina
2005. Petar Stoychev Bugarska
2006. Anton Sanachev Rusija
2007. Petar Stoychev Bugarska
2008. Brendan Capell Australija
2009. Rok Kerin Slovenija
2010. Rok Kerin Slovenija
2011. Guillermo Bertola Argentina
2012. Muškarci: Ivan Afanevich
Žene: OLGA KOZIDUB Rusija
Rusija

Učestvujte u komentarima