Home Priča o... Priča o jednom mačvanskom selu

Priča o jednom mačvanskom selu

Negde u mačvi ima jedno selo, koje kao i sva sela oko mačve i u njoj samoj ima svoju priču, običaje, način života i anomalije. Mi ćemo probati ispričati jednu od njih! Ovo je samo priča, i svi likovi su izmišljeni a ako se ipak neki prepoznaju i oni koji se prepoznaju u ovoj priči su sami zaslužni, a ne nametnuti likovi ove priče.

Selo je malo ruralno iako na domak varoši dosta je zaostalo u kulturnom, intelektualnom i moralnom smislu.

Ali u prkos tome meštani se trude da budu deo novih trendova društva visoko razvijenih sredina pa čak i gradova u okruženju. Dakako i ovo seoce u raspadu i izumiranju se itekako trudi da bude ukorak sa vremenom dogadjajima i kako pogodnostima, tako i anomalijama novog društva. Ovo mesto je nekada važilo za jedno stabilno selo sa dobrim domaćinima, vrednim paorima, zaposlenim u industriji obližnjeg grada, imalo je svoju zadrugu, ambulantu, školu, poštu, diskoteku, pekaru, na više mesta odkup mleka,  dom kulture kao i brojne prodavnice i naravno neizostavne kafane.  Medjutim dolaskom višestranačkog sistema u Srbiju odjednom i ne nadano svaki meštanin je poželeo svoj deo demokratije politike i javnog života. Tako nastaju prve podele u selu, na naše i njihove! naravno kada kamen krene nizbrdo teško ga je zaustaviti i okrenuti u gornjem smeru. Elem…. to su bile nekadašnje odlike ovog malog sela sa puno prirodnih dobara vrednih ljudi i za ONO vreme veoma razvijene infrastrukture, ali danas bi to odprilike izgledalo ovako.

Čuda jednog sela:

Selo je u raspadu, demografskoj karastrofi, komunalno strukturnom kolapsu. Ali ipak svako ko ima ambiciju da bude deo uprave, crkvenog odbora, odbora mesne zajednice, upravnika šikare oko šljunkare, pa bar i smetlišta na kraju sela, odmah se hvata nenasutih i neasfaltiranih puteva ambulante i ostalih mnogobrojnih potreba sela.

Pola sela je neozenjeno a pola nedato, a svi u seoskoj kafani prepričavaju svoje ljubavne (ne)uspehe i mnogobrojne imaginarne veze i ljubavnike/ljubavnice, Ono što ima devojaka u selu ako su rade da daju… ,,niko ih ne želi oženiti” što je naravno samo još jedna u nizu vadilica i kolektivna notorna laž, nesposobnih momaka iz sela koji neznaju način kako da im pridju i kako dopru do njih u nekom bližem ličnom i intimnijem smislu, a ustvari stvar je daleko drugačija. Od tih tzv loših devojaka veliku većinu, bi veliki broj momaka momentalno doveo na uvid tati i onako muški skoro se izdrao! Kolji sve u oboru doveo sam vam snajku! kao da je doveo tati ili mami a ne sebi. Šta je poenta takvih epskih ljubavnika u selu? Selo umire u najgorim mukama jer su seoski momci očigledno evnusi sem u svojim maštarijama, hvalisanjima i zivljenjem imaginarnog života koji nisu i nikada neće umeti realizovati u stvarnosti……

Iako mnogo obradive zemlje poseduje atar sela, to više nema ko da obradi, jer omladine nema, srednje generacije se odale beznadju životu danas za danas i ispijanju mlakog piva pred lokalnim prodavnicama i seoskom bifeu.

Škola je pred zatvaranjem jer nema dece niti ih seoski mega ljubavnici prave ni sebi ni selu. Nekata ne tako davno je ista škola imala po 30-35 učenika u svakom razredu, a sada je svedeno na 7-12 učenika po jednom razredu, a postoje indicije da će i narednih par godina škola biti definitivno zatvorena iako je uvedeno centralno grejanje, uradjena stolarija i fasada rekonstruisan krov i učionice. Opet ne tako davno škola je malo prokišnjavala, grejane su učionice na kraljice peći i radilo 2 poslužitelja poslove oko grejanja kao i ostalo sada kada je sve lepo sredjeno NEMA KOME jer nema dece koja bi išla u tu školu.

Ambulanta je zatvorena malte ne, jer radi koliko je poznato našoj redakciji samo jednom nedeljno.

Zadruge, doma kulture od desetak kafana radi samo par i sve ono sa početka priče više ne postoji jer to više nikome nije ni potrebno, jer dece ili nema ili čim udju u patike veći broj od numerološkog 39 odmah odlaze iz avetinjski mrtvog sela koje je podredjenio samo jednoj grani društvenog života a to je fuzbal! (o tome u daljem tekstu).

E kakvo bi to selo bilo da nema crkvu popa i svoje seosko lokalne verske običaje.

Postojala je nekada davno u tom selu crkva mala okrečena, bela, i puna verujućeg pravoslavnog naroda.

Ali zaboga moramo napred u nove pobede pa i veru unaprediti i običaje sačuvati i mladjima ostaviti, kao što su nama ostavili naši stari (već davno pomrli i ukopani u u prenatrpanom seoskom groblju). sada je ta mala crkva bačena u zapećak crkvenog dvorišta, ostavljena od svih kao neudata devojka, kao ostare roditelj, kao star i otrulio automobil iako je pola sela u toj crkvi primilo bar dve svete tajne kao što su sveta tajna braka i krštenja pred pravoslavnim olatrom i živom slikom isusa hrista majke božije i mnogobrojnih svetaca čije slike i freske su krasile ovo sveto zdanje.

OZIDA SE NOVA crkva velelepna puna ikona sa modernom elektronikom reflektorima i osvetljenjem, kažu novu crkvu je napravio lokalni pop…. Pa onda je to zadužbina bogati a ne seoskim sredstvima prilozima dobrovoljnim radom i žrtvom meštana stvorena svetinja. Kako mi saznajemo crkva je posećena najviše tokom nekog slavlja kada se jede pije i veseli ali na službama se samo po neki meštanin može navatati i to kako saznajemo ako se oseća grešnim jer je nekog uvredio prevario ili na kantaru zakinuo. U crkvi služi sveštenik sklon piću kafani tuči (ali uvek dobije batine po seoskim svedoćenjima) koji se više i pre može naći pored oranije sa čvarcima, kazana sa rakijom a i po lokalima sa ponudom lakih žena i lakih droga…. bitno da je lako.

FK Selo

Kada dodje do zamene teza i izopačenja sistema vrednosti onda se desi upravo ovo što se desilo ovom pitomom smotanom podaničkom jadnom selu u koje dodje nekoliko momaka iz susednog sela pomlati lokalne momke kresne lokalne devojke i polupa seoske ugostiteljske objekte.

Najveće dostignuće sela je seoski FK koji ima tribine – ali ne i gledaoce i posetioce istih,

Igrači se kupuju ali kuće zemljište i zadruga prodaju. igrači se plaćaju sudije podplaćuju, a porez neka čeka. Imam utisak da je polako na mala vrata celo selo postalo taoc nekoliko fudbalskim sportom ponesenih ljudi u selu, i iako se slavi slava FK ,,selo” ipak seoske slave gotovo da nema, seoski vašar je doveden do ne postojanja. Skupljaju se sredstva za unapredjenje seoskog igrališta, ali se ne skupljaju za ugroženu decu koja nemaju školski pribor, osnovne potrebe ishrane odevne predmete i uslove stanovanja, Seoski bife je kažu FK dobio na korištenje pre skoro 100 godina i od tada do danas donosi prihode samo i isključivo potrebama FK Selo. Pa sportisti moji seoski zašto vi ne uživate malo na svoj račun, u svom zadovoljstvu a seoske resurse vratite selu kojem i pripada. To što je neka budala pre toliko godina napravila glupost i dala FK Selo jedan lokal koji dobro radi na koristenje u pogresne svrhe ne znači da je to vjeki vjekov i u bibliji zapisano. Fudbalki klub hoćete a decu i buduće fudbalere ne pravite a to je najmanje sto možete uraditi ukoliko želite baš da jednom FK Selo bude u ligi 4 kockasta točka. Iako seoska ambulanta radi kako pomenusmo jednom nedeljno to očigledno nikome ne smeta, a za prihod koji seoski bife daje na fudbal može se platiti doktor koji će raditi 5 dana nedeljno i lečiti prastaro stanovništvo sela malobrojnu rodjenu decu i omladinu koja se nije snašla i pobegla što dalje od ovog i ovakvog sela.

P.S. Da neko ne protumači da sam lično protiv bilo kog vida sportskih aktivnosti!

Sport je jako dobra i pozitivna karika života ali kao i sve ostale karike, dobre su samo dok su samoodržive i imaju smisao i uporište u realnom i stvarnom životu jedne pa i seoske zajednice.

Ovo je samo pretpostavljeno vidjenje, jednog stanovnika/seljanina istog tog sela, gledanog iz ugla svojih očiju svatanja i posmatranja činjeničnog stanja sredine svog sela.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Must Read

Posle Bujanovca, Miša Vacić pretio i u Šapcu, opozicija traži njegovo hapšenje

Bujanovac, Šabac, 11. novembar 2019. (Foto MC) – Lider Srpske desnice Miša Vacić je dvadesetak dana posle Bujanovca, sličan vokabular iskoristio i u Šapcu,...

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ „САВА ПАРК“ У ШАПЦУ

У складу са чл. 45а Закона о планирању и изградњи (Службени гласник РС бр. 72/2009, 81/2009 испр., 64/2010 -одл. УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 –...

Centar Šapca po uzoru na Beč

Šabac – Od 4,1 milijarde dinara gradska uprava u Šapcu je u 2019. godini za investiciona ulaganja planirala 1,17 milijardi dinara, što je skoro...

Šabac dobija svoj “Central park” – Izgradnja Savaparka počinje do kraja 2017, za prve radove izdvojeno 5 mil EUR (FOTO)

Uz obalu Save, dugu četiri kilometra, od Novog mosta do Kočinog kanala u Šapcu, tokom 2017. godine trebalo bi da počne izgradnja Savaparka, za...

Ratni veterani iz Ribara kod Šapca: Nevoljama nikad kraja

Životna priča braće Marić, ratnika koji više nisu sposobni za život, mada moraju da brinu i o bolesnoj majci i detetu jednog od njih,...